Ђорђе Михаиловић чувар нашег сећања и гробова на Зејтинлику.
Када летујете, када идете на ексурзије у Солунском залеђу или вас једноставно пут нанесе, свратите на Зејтинлик, поклоните се сенама предака и будите у друштву овог дивног човека који је ту и када нисте тамо.
Приче се сетимо само када се обележавају годишњице, полаже цвеће у знак савезничких победа или неки политичар учини посeту о којој се у средствима информисања извештава.
Научите вашу децу, ваше ученике да одлазе на Зејтинлик и када то није политички актуелно. Научите их да поштују своје претке, да уче на сваком месту, а посебно да чују причу овог дивног човека. Важно је отићи и пристојно обучен.
Он тамо живи сваког дана са својом породицом. Бди над прошлим временом и сачекује сваког ко се тамо појави. Чућете дивне приче којих нема у уџбеницима, чућете причу нас самих и наше бриге о прошлости. Ако желимо да се то промени и не будемо народ катког сећања, треба и себе да променимо. Сећање на ово тешко време, велико страдање и славне битке српске војске живеће и после нас. То нису били „неки“ војници, то су били наши дедови и прадедови, наши преци. Они имају своја имена, они имају своје потомке. Потомци треба да покажу своје поштовање. Само то.
Уживала сам са групом која је посетила Зејтинлик лета 2013. и придружујем се честиткама. Орден је добио онај ко га је својим несебичним деловањем заслужио! Живео нам дуго и дуго да те још слушамо!
abouthistorynow 