СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА сајт ученика за ученике

www.srpskarevolucija20.wix.com/srpskarevolucija2014

doc2.docx

 

Ученици седмог разреда, којима предајем,  направили су тематски сајт који може да послужи као наставно средство. Све је почело са наставним сајтом www.misic62.wix.com/istorija када су припремане презентације ученика и наставника да се обради тема Првог српског устанка. Ове године је 210 година од овог догађаја, а следеће је велики јубилеј 200 година од Другог српског устанка. Тим догађајима је почела изградња нововековне српске државе. Припремајући се за обележавање ових јубилеја, настала је идеја да се направи једна база података одакле би ученици могли да „повлаче“ информације и друге садржаје. Платформа http://www.wix.com је веома погодна за овакав рад јер омогућава прегледање и са мобилних телефона, што је дало идеју да се направи сајт који би се допуњавао садржајима у дужем временском периоду. Да ова идеја не би остала локалног карактера прикључио се колега Александар Алексић из ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“ који предаје српски језик и са својим ученицима.

Садржаји су се сами препоручивали. Ученици су их предлагали и постављали на новоотворени сајт. Тако је полако настајала база материјала, одакле су други ученици почели да раде своје презентације.

Сада су садржаји тако постављени да сајт може да се користи на часовима више предмета. Корелација историја – српски јези је била само почетна идеја. На сајту има музике, уметничких дела, пуно текстова, мапа, видео материјала. Урађена је предметна и међупредметна корелација. Како се сајт и даље допуњује, можемо рећи да се може користити и за градиво опште историје 19. века. Историја језика и културе која је исто део Српске револуције прати се паралелено са историјским дешавањима. Закључци су очигледни, како за ученике, тако и за оне који посете овај сајт из радозналости.

Очекујем да се из ове (за сада експерименталне)  пројектне наставе настану нове идеје и нађемо модел (начин) да наставу поново осмислимо тако да она за наше ученике буде задовољство, а не обавеза коју „морају“ да трпе.

Позивам колеге и ученике да користе направљени сајт и наравно дају „повратну“ информацију како би смо овај сај дорађивали садржајима који су у служби функционалне наставе.

Катастрофа или катаклизма

Дешавања протеклих дана не могу да оставе никог равнодушним.

Прво, нећу објавити ни једну слику. Доста је оно што гледамо свакодневно. Природа је показала сву своју снагу, а човек своју маленкост и жељу да преживи. Излишно је сада причати шта би било да је било. А било је то што је било. Сви смо по мало учествовали у томе. Неки су знали како се све вредности урушавају, али нису имали довољно снаге или подршке да о томе говоре још гласније, а неки су то зналачки, стручно и свесно или несвесно радили. И ту смо где смо. Ако из овога не извучемо поуку ући ћемо у исти вртлог, али је питање да ли ћемо изаћи из њега. Да ли ће бити следеће шансе.

Данас у граском превозу мук. Толико је било тихо, да ми је било непријатно. Говорим о раним јутарњим сатима и одласку на наставу. Сви ћуте, чују се само спољни звукови у аутобусу. Сви ћуте, нема добацивања, свађе, коментара и знате шта све може да се чује и види у пуном аутобусу. И тако све време вожње. Питам се да ли су то исти људи који се гурају сваког јутра. Све у савршеном реду, устаје се старијима, сви се некако склањају да не сметају другима.

После превоза следи настава. Гимназијалци су дошли у приличном броју. Мало је било закашњења на први час. Питам се да ли се нешто променило и колико ће та фаза трајати. Спремали су се за контролни из неког предмета. Чак је било и добровољаца да одговарају, донели своје презентације. Самоорганизују се да волонтирају. За ова два дана ужаса као да су одрасли. Они су свесни свега и то је довољно. Остаје ми сумња за коју не знам да ли је оправдана, а то је докле ће то трајати. Зашто нешто што је нормално стање није редовно стање. У ком ланцу настаје прекид? Иста деца, исти родитељи, исти наставници, а имамо различите односе када је на изглед све „нормално“. Касне, извлаче се, измишљају … беже од обавеза и слично, а данас супротно.

Поплаве су биле и биће. Уосталом, тако настају археолошки слојеви. У скоријој прошлости памтимо ледено доба, поплаве, земљотресе и ко зна шта још. И увек је било катастрофално на граници катаклизме. Уништавање, разарање, туга и мук људи. Сећам се кад смо били деца да су нам причали докле је Морава плавила, где су хватали рибу, преживљавали и преживели. Јела се проја данима, крпило се и носило, мучило и састаљало и преживело. После тешког долазе лепши дани. Оптимизам или неписани закони које наслеђујемо и прослеђујемо даље.

Наравно и ва вода ће проћи. Све што дође, мора и да прође. Само да ли смо извукли поуку? Да ли имамо још коју шансу? И ово време ће ући у историју бар по рекордним водотоцима и то само док се не премаше.

За сада је ово само велика катастрофа. Не знам да ли је граматички исправно, да ли термин катастрофа може да има компарацију? Да ли је ово била катаклизма знаће они који буду живели после нас. Ако успемо да се духовно и физички обновимо задржаћемо се само на катастрофи.

Саопштење Удружења наставника „Доситеј Обрадовић“

Удружење наставника „Доситеј Обрадовић“

Саопштава

Да се предвиђена манифестација Смотра истраживачких радова ИСТРАЖИВАЊЕМ ДО ЗНАЊА предвиђена за 22. мај 2014. године одлаже  због тешке ситуације у Србији. Сви приспели радови биће објављени на нашем блогу  www.velikirat.wordpress.com , а сви  ученици који су учествовали са својим радовима поштом  ће добити ПОХВАЛНИЦЕ и књиге, а ДИПЛОМЕ  ће се доделити касније. Сва средства и књиге које су предвиђене за ову реализацију упутиће се школама у Обреновцу.

Позивамо све наставнике да наставе рад на предложеним темама  са својим ученицима и тако превазиђемо тешку ситуацију у нашој држави. Сви радови који пристигну биће објављени.

Петар Панић

Председник Удружења наставника „Доситеј Обрадовић“

Карађорђев бунар

У месту Мишар, где је било поприште славне битке из Првог српског устанка, постоје сачувани бунари (бунар) који треба да путника намерника подсете на славно време и победу Карађорђевих устаника. Пут је уредно обележен путоказом и све је слично као у славно време (ако се изузме асфалт и још по нешто). Бунар је место где се захвата вода, дар природе и биолошка потреба човека. Највећи је грех загадити воду био од давнина. Она служи и пријатељу у непријатељу и то је требало да наследимо, очувамо и предамо будућем нараштају.

А шта се десило? Питам се шта би се десило да се којим случајем ту нађе Карађорђе и други који су воду чували и штитили од загађења. Шта би се десило? Где би се напили хладне воде, где би нашли хлад за одмор? Бунар само споља личи на своју намене. Они који знају како изгледају бунари „који раде“ схватају да нешто недостаје. И боље је и не гледати у бунар. Осим флаша и другог отпада нема шта да се види.

А како би то могло и требало да изгледа замислите сами!

Улога родитеља у образовању

Позитиван пример како родитељи могу да помогну у наставном процесу и учине да њихова деца на извору информација уче јесу родитеља Милице и Михаила, ученика седмог разреда. Они су учинили да њихова деца уживају у једном незаборавном излету у њиховој режији. То не би била вест, да нису све снимили камером и то тако да снимљени материјал представља извор драгоцени наставни материјал. На часовима историје када се говори о средњевековној српској уметности и помиње рашки стил може се у потпуности користити снимљени материјал. Средњевековни град Маглич је веома добро снимљен. Посебно ако се зна да је скоро немогуће одвести ученике у њега. Манастир Студеница је студиозно показан. Посебно је вредна прича која прати архитектуру и уметност овог манастира. Градац, задужбина краљице Јелене је мало посећен на ексурзијама, јер је увек некако ван тих маршута. Ученици могу да виде цео манастир са сачуваним фрескама и иконама. Ученици данас ретко иду у Нови Пазар и околину на ексурзијама. Не знам зашто је то тако, али је то чињеница. Ђурђеви ступови, Сопоћани и црква Светог Петра су прави драгуљи наше културе. То се временом заборавља. Прича се завршава у Жичи. Један дан на путу од око 700 км је стао у причу од 70 минута. Задовољство за гледање, али и за слушање јер уз слику је стављена музика Биљане Крстић и Бистрикта. Треба похвалити и родитеља који је иако аматерски добро то ухватио камером. Јавна промоција снимљеног материјала била је у ОШ „Јелена Ћетковић“ 9. маја 2014. То је била прилика када се прославља Дан Европе да се презентује српска културна баштина. Велика захвалност припада колеги Томиславу који је имао улогу стручног водича. Ученици су већ рекли да им се допао филм, колеге су такође дале своје мишљење, а сада остаје да се материјал учини доступним и другима. Ово је прилика да се родитељи позову да се образовањем деце не баве само притужбама, претњама и другим средствима, већ да време са својом децом проводе показујући им вредности свог образовања. Слике говоре:

Ово је куршум

Муниција за ватрено оружје нађена је на Јавору. Ученик седмог разреда је донео на час историје и она се сада налази у учионици ОШ „Јелена Ћетковић“. Добро очуван примерак каменог куршума. Унутрашњост је шупња и служила је за барутно пуњење. Интересантно је да је споља украшен паралелним круговима. На врху се налази мало оштећење што указује да је употребљен.

Ово је добар пример како ученици могу да се ближе упознају са историјом краја одакле су пореклом. Тиме је  улога наставе у школи у потпуности остварена. Ученик може да на терену препозна време и догађаје које је учио у школи. Ту такође треба додати и улогу породице која прати наставни процес.

Поред низа негативних вести из школског живота ово може да буде пример позитивних дешавања у нашем образовању. Само да их има више!

Овим се ратовало!

 

Свакодневно можемо да прочитамо са чим данашња цивилизација располаже, ако говоримо о разном оружју. Слике су запањујуће и ако се томе дода шта све може да се уништи и колико људи убије, остаје нам да се питамо шта је следеће.

А онда вам ученици донесу слику топовског ђула старог око два века (а можда и више).

А и овим се ратовало. Пробијали су се камени бедеми, уништавала имовина, гинули људи.

Сада може да послужи као музејски експонат или наставно средство у школи.