У месту Мишар, где је било поприште славне битке из Првог српског устанка, постоје сачувани бунари (бунар) који треба да путника намерника подсете на славно време и победу Карађорђевих устаника. Пут је уредно обележен путоказом и све је слично као у славно време (ако се изузме асфалт и још по нешто). Бунар је место где се захвата вода, дар природе и биолошка потреба човека. Највећи је грех загадити воду био од давнина. Она служи и пријатељу у непријатељу и то је требало да наследимо, очувамо и предамо будућем нараштају.
А шта се десило? Питам се шта би се десило да се којим случајем ту нађе Карађорђе и други који су воду чували и штитили од загађења. Шта би се десило? Где би се напили хладне воде, где би нашли хлад за одмор? Бунар само споља личи на своју намене. Они који знају како изгледају бунари „који раде“ схватају да нешто недостаје. И боље је и не гледати у бунар. Осим флаша и другог отпада нема шта да се види.
А како би то могло и требало да изгледа замислите сами!
abouthistorynow 