Ово је насловна страна нове монографије о школи „Јелена Ћетковић“.
У веома кратком времену ова школа је добила два веома значајна сведочанства о свом постојању. Школа на Лиону или једноставно „Јелена“ постоји нешто више од пола века. Оставила је свој упечатљив траг у београдском школству и препознатљива је по ученицима и наставницима који раде у њој. Када се славио велики јубилеј изашла је из штампе прва монографија о овој школи. Она је пропраћена променама које су се тада дешавале у школи.
Писање нове монографије иницирали су бивши наставници и ученици школе. Настала је вођена руком Мирјане Марчић Николић, професорке српског језика. Њено једино радно место на коме је радила било је у „Јелени Ћетковић“. Тешко је наћи колеге који цео свој радни век проведу у једној школи и оду у пензију. Та идеја посвећености настави и школи прати ову књигу, тако да њен наслов „Споменар“ је сасвим логичан.
На промоцији су били сви заједно. Бивши ученици са својим професорима. Приредба коју је уприличила колегиница Мирјана Мунђа је само дала догађају свечанији тон. Они који су „школу волели“ и који јој се „враћају с љубављу“ са данашњим ученицима и професорима на једном месту просто изазивају емоције да можда није све урушено. Све генерације – пензионери, садашњи професори у школи и ученици су део ове школе и гаранти су вредности ове школе. Можда би требало почети са писањем још једне монографије!
За сада, препоручујем да прегледате обе књиге. Сигурно их можете наћи у библиотеци школе.
abouthistorynow 