Ратни плакат у Музеју примењене уметности у Београду

Рат плаката је обележио време Првог светског рата. Био је то бесплатан масовни медиј који је обезбеђивао широку подршку друштва. За време о коме говоре пружају податке о времену у коме су настали, али су истовремено и моћно средство пропаганде.

Прилози сами говоре:

„НЕМОЈТЕ НАС ЗАБОРАВИТИ“ Do not forget us

У Галерији САНУ постављена је изложба фотографија. Идеја аутора је да се не забораве обични људи који су на својим плећима изнели Велики рат у времену када се обележава сто година од избијања овог рата. Фотографије су тако упечатљиве да свака за себе прича своју ратну причу.

Ramonda Nathaliae

„Све је то одиста тешко замислити. Трагови се све више губе. Остатак болне и тешке агоније разносе туристи.

Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе.

Самохране мајке, утешите се!…

На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некада штитило ваше синове, расте сада мирно … Gentiana verna“ (Стеван Јаковљевић, Српска трилогија)

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) је ендемска биљка са простора централног Балкана. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио др Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Заједно са Јосифом Панчићем је описао ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.

За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница.  Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.

Друга  биљка која се симболиком може везати за ове догађаје је Незаборавак или Споменак. То је симбол љубави која никада не умире.

Сећање на који су били са нама и сад више нису, радост према онима са којима живимо и добродошлица онима који ће се тек родити.

Србија не може и неће да заборави!

Као да сте били на конференцији ВЕЛИКИ РАТ – СТО ГОДИНА ПОСЛЕ

Једноставно:

пратите

www.velikirat.wordpress.com

објављен је:

Први део садржи уводну реч организатора и емисију „Учитељица живота“ колеге Пере Јелића.

Други део садржи предавања: др Алексеја Тимофејева и др Горана Милорадовића.

Трећи део садржи представљање пројекта Дигиталне Народне библиотеке „Велики рат“ и предавање др Александра Растовића.

Четврти део садржи представљање пројеката које раде наставници. Под називом ИКТ у настави / примери добре праксе своје радове представили су Александар Тодосијевић, Горан Милић, Јелена Кручичанин, Јелена Јаковљевић, Биљана Богојевић, Зорица Хелаћ, Драгана Мишић, мр Данијела Вујисић, Ксенија Чонић, Соња Павловић, Данијела Кужет, Бојана Стевановић, Константин Пављуц (рад презентује Петар Панић), Барбара Ивковић.

Овим је рад конференције представљен у целини. Конференција је овим начином доступна свим колегама. Очекује се да пројекат траје у наредне четири године.

Захваљујем се свим колегама који су узели учешћа на конференцији, као и предавачима који су одвојили своје време да поделе свој рад са учесницима конференције.

Позивам колеге да своје радове прикажу на блогу www.velikirat.wordpress.com  и тиме допринесу да се на једном месту види да се јубилеј обележава у нашим школама.