„Све је то одиста тешко замислити. Трагови се све више губе. Остатак болне и тешке агоније разносе туристи.
Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе.
Самохране мајке, утешите се!…
На Кајмакчалану, заклоњена оним камењем што је некада штитило ваше синове, расте сада мирно … Gentiana verna“ (Стеван Јаковљевић, Српска трилогија)
Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) је ендемска биљка са простора централног Балкана. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио др Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића. Заједно са Јосифом Панчићем је описао ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.
За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.
Друга биљка која се симболиком може везати за ове догађаје је Незаборавак или Споменак. То је симбол љубави која никада не умире.
Сећање на који су били са нама и сад више нису, радост према онима са којима живимо и добродошлица онима који ће се тек родити.
Србија не може и неће да заборави!