На Туциндан у оквиру обележавања Божића у пуној крипти Храма Светог Саве Позориште лектира „Владимир Јевтовић“ извело је дело Петра Кочића „Јазавац пред судом“,
Петар Кочић је писац који је оставио велики траг у српској књижевности. Живео је у времену када су се велике силе смењивале у Босни, а обичан човек мучио своју муку да преживи и сањао сан предака да буде свој на своме. Давид Штрбац је књижевни лик који пролази кроз недаће када велики отимају, а он опстаје захваљујући урођеној снази опстанка. Рекло би се да је свако време погодно да се вратимо Кочићу и његоворм делу.
Кажу да је Кочић ово дело написао за једну ноћ, а оно се исто тако и гледа у једном даху. Снажна прича, актуелна и после више од века како је написана, инспирација је генерацијама да је тумаче. Прво извођење „Јазавца“ било је у Београду у Народном позоришту давне 1905. године, а како је крипта отворена ово би била прва позоришна представа у овом амбијенту. Кочић је умро у Београду, почива на Новом гробљу, тако да изгледа да ни Кочић не може без Београда, као ни Београд без Кочића.
Ово извођење Кочићевог дела потписује Михаило Лаптошевић као редитељ а у улози Давида био је Данијел Ковачевић. Још су играли Владимир Тешовић као судија и Дејан Стојаковић као писар. Доктор и модератор представе био је Дејан Јајчанин.
Оно што је рекао Кочић, а као да се ништа није променило до данас, у светињи као што је овај Храм има посебну јачину:
Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину
слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас!
abouthistorynow 