ДА ЛИ ЈЕ ИСТОРИЈА ПОНОВО У МОДИ?

Вил и Ариел Дјурант, Поуке из прошлости,Београд, MIBA BOOKS, Београд 2021.

Из опуса Вила Дјуарта[1] ове године појавило се кратка студија Поуке из историје, али и читава колекција његових дела. Неисцрпна је потреба да се прошлост упознаје. Име аутора унапред  даје сигурност да то што читамо представља реалну реконструкцију. И колико нам се чинило да познајемо прошлост увек наилазимо на нове информације и тумачење прошлости.

Поуке из прошлости не пружају реконструкцију догађаја и појава, већ дају одговоре аутора који промишљају о прошлости и историјској науци кроз призму социолошких и филозофских питања. То је однос историје и планете Земље, биологије, теорије раса, карактера, морала, религије, економије, социјализма, власти, рата… Са изнетим ставовима   можете да се не сложита, али када знате да су аутори писали Историју светске цивилизације остаје да добро промислите. Књигу препоручујем онима који нису историчари, али сматрају да знају историју и смело коментаришу историјске догађаје и појаве. Посебно је значајна у промишљању историјских појава попут монархије или републике. Аутори прате појаве кроз време, од антике (Грчка и Рим) до данас кроз већ наведене односе са историјом.

Не чуди потреба издавача да објави дело из прошлог века. Кратко и занимљиво размишљање о прошлости опомиње да историјске појаве настају као резултат друштвених промена. Аутори иду и корак унапред покушавајући да одговоре на питање Да ли је напредак реалан? На ово питање можемо дати одговор као цивилизација, али и као појединци. Да ли је Беконово Знање је моћ реално или превазиђено. Шта смо као цивилизација наследили, а шта остављамо потомцима?

Занимљив текст који сигурно треба прочитати, али и промислити о прошлости, садашњости и будућности!

---

[1] Вилијам Џејмс Дјурант је амерички писац, историчар и филозоф који је познат по својој једнаестотомној Историји светске цивилизације, објављивао је у периоду 1935 – 1975. Ариел је његова супруга са којом је објављивао своје радове. Добитник је Пулицерове награде (1968).

Владо Ст. Маријан, Востани Сербије, Србија 1792-1839, Српска историјска читанка 4/1, Београд 2019.[1]

Тешко је данас рећи да је књига настала из пера аутора, јер се перо  ретко користи, а сигурно се њиме више не пишу књиге. Ова књига је настала „из руку“ аутора који је прегледао бројну литературу коју наводи на крају књиге и која броји 331 библиографску јединицу. Одабрани су делови извора који су примењиви за више потреба: као штиво заљубљеника у прошлост, одабрани извори за проучавање прошлости, моћно наставно средство у школама за предмет историја и материјал за афирмацију историјске науке и штиво које може младе почетнике да уведе у методе истријског истраживања.

Често се поставља питање економске одрживости штампања књига. Можемо само да претпоставимо да је ту дилему имао и Гутемберг када је изумео штампарску пресу. Глобализација, а посебно дигитализација отвориле су нове могућности у разним областима савременог живота. Сигурни смо да и у сегментима оног што је навдено напред постоји економско питање штампања књига. Извори су данас доступнији преко дигитализације грађе много више него у време штамапања и објављивања које је користила струка пре свега.

Владо Ст. Маријан је познат читалачкој публици по издањима хрестоматија. Велики број Историјских читанки користи се већ годинама у настави историје. Хронолошки оне покривају прошлост средњег и новог века и незамењиво су штиво каљко за наставнике, тако и за ученике. Ова хрестоматија најављује делове извора из 19. века, па је очекивати да ће будућа издања покрити цео 19. век. Оно што   не може да „стане“ у уџбеник историје из објективних разлога може да буде допуњено хрестоматијом.

Хронолошки књига је подељена на два дела. Од 1792 – 1815. И 1815 – 1839. године. Конципирана је тако да се нижу делови објављених извора и литературе  и на тај начин читалац прати догађаје и процесе овог периода. Оно што је аутор издвојио, уредно је наведен извор, јасно показује намеру коришћења. Свако може да одабере начин коришћења. Кумулативно читање даје слику епохе и упознаје читаоце са догађајима и процесима. Селективно читање уз помоћ кратких натписа омогућава брзо коришћење материјала.

Кроз промене које настају на Балкану после аутро-турских ратова, Првог и Другог српског устанка, изградње државе, институција, правног уређења и другим питањима упознајемо писце, документа и литературу која обрађује ове теме. Занимљив избор за читаоца, јер се веома лако прелази на нове догађаје и појаве, а време као да тече на тој замишљеној линији времена коју аутор ствара својим одабиром.

Књига је посебно значајна за процес наставе историје у основним и средњим школама. Пружа широки оквир информација и могућност брзог селектовања истих. Текст је оплемењен и кратким сликовним илустрацијама које су у функцији догађаја о коима се говори. Лако се чита, одломци су занимљиви и у функцији текста. Кад се сагледа целина, то је испричана прича Првог и Другог српског устанка, времена када је стварана модерна српска држава, чије тековине данас баштинимо.

Очекује се да аутор настави причу о времену 19. века кроз изворе.

---

[1] Објављено: Српски књижевни лист за септембар – октобар 2020, 10.