Тешко је данас рећи да је књига настала из пера аутора, јер се перо ретко користи, а сигурно се њиме више не пишу књиге. Ова књига је настала „из руку“ аутора који је прегледао бројну литературу коју наводи на крају књиге и која броји 331 библиографску јединицу. Одабрани су делови извора који су примењиви за више потреба: као штиво заљубљеника у прошлост, одабрани извори за проучавање прошлости, моћно наставно средство у школама за предмет историја и материјал за афирмацију историјске науке и штиво које може младе почетнике да уведе у методе истријског истраживања.
Често се поставља питање економске одрживости штампања књига. Можемо само да претпоставимо да је ту дилему имао и Гутемберг када је изумео штампарску пресу. Глобализација, а посебно дигитализација отвориле су нове могућности у разним областима савременог живота. Сигурни смо да и у сегментима оног што је навдено напред постоји економско питање штампања књига. Извори су данас доступнији преко дигитализације грађе много више него у време штамапања и објављивања које је користила струка пре свега.
Владо Ст. Маријан је познат читалачкој публици по издањима хрестоматија. Велики број Историјских читанки користи се већ годинама у настави историје. Хронолошки оне покривају прошлост средњег и новог века и незамењиво су штиво каљко за наставнике, тако и за ученике. Ова хрестоматија најављује делове извора из 19. века, па је очекивати да ће будућа издања покрити цео 19. век. Оно што не може да „стане“ у уџбеник историје из објективних разлога може да буде допуњено хрестоматијом.
Хронолошки књига је подељена на два дела. Од 1792 – 1815. И 1815 – 1839. године. Конципирана је тако да се нижу делови објављених извора и литературе и на тај начин читалац прати догађаје и процесе овог периода. Оно што је аутор издвојио, уредно је наведен извор, јасно показује намеру коришћења. Свако може да одабере начин коришћења. Кумулативно читање даје слику епохе и упознаје читаоце са догађајима и процесима. Селективно читање уз помоћ кратких натписа омогућава брзо коришћење материјала.
Кроз промене које настају на Балкану после аутро-турских ратова, Првог и Другог српског устанка, изградње државе, институција, правног уређења и другим питањима упознајемо писце, документа и литературу која обрађује ове теме. Занимљив избор за читаоца, јер се веома лако прелази на нове догађаје и појаве, а време као да тече на тој замишљеној линији времена коју аутор ствара својим одабиром.
Књига је посебно значајна за процес наставе историје у основним и средњим школама. Пружа широки оквир информација и могућност брзог селектовања истих. Текст је оплемењен и кратким сликовним илустрацијама које су у функцији догађаја о коима се говори. Лако се чита, одломци су занимљиви и у функцији текста. Кад се сагледа целина, то је испричана прича Првог и Другог српског устанка, времена када је стварана модерна српска држава, чије тековине данас баштинимо.
Очекује се да аутор настави причу о времену 19. века кроз изворе.
[1] Објављено: Српски књижевни лист за септембар – октобар 2020, 10.
abouthistorynow 