ДА ЛИ ЈЕ ИСТОРИЈА ПОНОВО У МОДИ?

Вил и Ариел Дјурант, Поуке из прошлости,Београд, MIBA BOOKS, Београд 2021.

Из опуса Вила Дјуарта[1] ове године појавило се кратка студија Поуке из историје, али и читава колекција његових дела. Неисцрпна је потреба да се прошлост упознаје. Име аутора унапред  даје сигурност да то што читамо представља реалну реконструкцију. И колико нам се чинило да познајемо прошлост увек наилазимо на нове информације и тумачење прошлости.

Поуке из прошлости не пружају реконструкцију догађаја и појава, већ дају одговоре аутора који промишљају о прошлости и историјској науци кроз призму социолошких и филозофских питања. То је однос историје и планете Земље, биологије, теорије раса, карактера, морала, религије, економије, социјализма, власти, рата… Са изнетим ставовима   можете да се не сложита, али када знате да су аутори писали Историју светске цивилизације остаје да добро промислите. Књигу препоручујем онима који нису историчари, али сматрају да знају историју и смело коментаришу историјске догађаје и појаве. Посебно је значајна у промишљању историјских појава попут монархије или републике. Аутори прате појаве кроз време, од антике (Грчка и Рим) до данас кроз већ наведене односе са историјом.

Не чуди потреба издавача да објави дело из прошлог века. Кратко и занимљиво размишљање о прошлости опомиње да историјске појаве настају као резултат друштвених промена. Аутори иду и корак унапред покушавајући да одговоре на питање Да ли је напредак реалан? На ово питање можемо дати одговор као цивилизација, али и као појединци. Да ли је Беконово Знање је моћ реално или превазиђено. Шта смо као цивилизација наследили, а шта остављамо потомцима?

Занимљив текст који сигурно треба прочитати, али и промислити о прошлости, садашњости и будућности!


[1] Вилијам Џејмс Дјурант је амерички писац, историчар и филозоф који је познат по својој једнаестотомној Историји светске цивилизације, објављивао је у периоду 1935 – 1975. Ариел је његова супруга са којом је објављивао своје радове. Добитник је Пулицерове награде (1968).

Оставите коментар

Објављено под Uncategorized

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s