ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ ГИМНАЗИЈЕ У ПОЖАРЕВЦУ, PRIMUS INTER PARENS

Аутори: Радмила Миловић, Зоран Глигоријевић, Славица Дуруз

Мср Марија В. Запутил

ШОСМО „Стеван Мокрањац”, Пожаревaц, Пожаревачка гимназија, Пожаревац

КО СУ ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ ПОЖАРЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ? (Радмила Миловић, Зоран Глигоријевић, Славица Дуруз (2020). Професори и ученици Гимназије у Пожаревцу, Pimnus inter parens, Београд: Orion art; број страна: 333)

Године 2020. светлост дана угледала је значајна књига за Пожаревачку гимназију, заправо, друга књига триологије о Пожаревачкој гимназији – Професори и ученици Гимназије у Пожаревцу. Primus inter pares. Први део ове трилогије носи наслов Хроника Пожаревачке гимназије 1862–2003 аутора Радмиле и Милана Миловића, а очекујемо да ће се убрзо појавити и трећа најављена књига у којој ће у центру пажње бити ученици школе који су дали значајне резултате у граду Пожаревцу. Радмила Миловић , Зоран Глигоријевић и Славица Дуруз , коаутори, проучавајући архивску грађу и историјске чињенице, представили су нам палету значајних и успешних професора и ученика Пожаревачке гимназије с намером да се о најбољима и најуспешнијама непрестано чита, с намером да будуће генерације међу страницама ове књиге нађу своје узоре и идеале.

Књига је несвакидашње структуирана: Слово у предгововору (5–8), потом следе наслови који доминантно описују личност, испод наслова је име и приземе и биографија, Слово у закључку (305–306), Извори и литература (307–311), Биографије аутора (313–318), Изводи из рецензија (319–320), Индекс имена (321–324).
Слово у предгововору (5–8) потписала је Радмила Миловић која је исказала намеру да се у овом летопису представи стваралаштво пожаревачких гимназијалаца. Врло атрибутивно наводи: „Књига која је пред Вама је књига без краја. Она има свој почетак, садржај, поруку, јунаке и њихову причу, али не и крај…” (6). И у праву је. Пожаревачка гимназија тек пише странице своје историје, свог рада, труда и квалитета.
Ко су професори и ученици који су нашли своје место у овом летопису? Аутори су поставили одређене критеријуме: своје место у овој књизи нашли су они који су најзначајније резултате остварили изван Пожаревца. Обухваћени су најзначајнији професори који су предавали до 1945. године; при крају књиге је група младих који су остварили прве значајне успехе и који су далеко од зенита у каријерама, али су аутори свакако желели да њихова имена буду узор и мотив млађим и будућим генерацијама. Захваљујући дугогодишњим истраживањима професорке Радмиле Миловић, пожаревачкој историографији приказана су имена, животне и радне биографије скоро 70 некадашњих ученика Гимназије која су до сада били потпуно непознати пожаревачкој јавности. Аутори Славица Дуруз и Зоран Глигоријевић посебно су истраживали значајне биографије ученика рођених на самом крају 20. века. Сви заслужују да буду наведени у овом приказу. Редом, по години рођења:

1. Димитрије Тодоровић (1822–1899), искрени заговорник „Опште словенске узајамности…” (9);
2. Димитрије Гавриловски (1825–1867), књижевник и публициста (10);
3. Димирије А. Нешић (1826–1872), члан Друштва српске словесности, зачетник руског утицаја на средњошколски образовни систем Србије друге половине 19. века (10–12);
4. Петар Кречаревић (1827–1899), присталица Вукове реформе, зналац страних језика (12);
5. Коста Ву(ј)ић (1829–1909), у сећањима својих познатих ученика (13);
6. Алимпије Васиљевић (1831–1911), почасни члан Српске краљевске академије, члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва (13–14);
7. Ђура Јакшић (1832–1878), сликар, песник, приповедач, драмски писац (14–15);
8. Љубомир Стојадиновић (1835–1878), одани пријатељ Ђуре Јакшића и Вука Караџића (16);
9. Светозар Никетић (1842–1900), почасни члан Српске краљевске академије, члан Српског ученог друштва (17);
10. Ромуалд Лука (1843–1875), објавио више текстова о српској музици у чешкој периодици седамдесетих година 19. века (17–18);
11. Васа Филиповић (1843–1923), носилац Ордена Таковски крст и Ордена Светог Саве (19);
12. Димитрије Павловић (1846–1930), први патријарх у обновљеној Српској патријаршији (20);
13. Живко Бранковић (1847–? ), један из плејаде ученика Пожаревачке полугимназије (21):
14. Владимир Карић (1848–1894), писац дела Србија, опис земље, народа и државе (22);
15. Милан Андоновић (1849–1926), геодета, почасни члан Српске краљевске академије (23);
16. Илија Душманић (1851–1897), министар привреде, члан Државног савета, посланик (24);
17. Јеврем Илић (1852–1899), краљев посланик, ректор Богословије у Београду (25);
18. Јован Ђокић (1853–1937), писац стручних радова, лекар, антрополог, преводилац (25–26);
19. Никола С. Јовановић Американац (1853–1937), први Пожаревљанин студент на Колумбија универзитету, добар познавалац енглеског језика – први у Србији, дипломата, новинар (26–27);
20. Мита Живковић (1853–1913), писац и аутор уџбеника латинског језика (27);
21. Петар Максимовић (1853–1922), судија Касационог суда, министар правде (28);
22. Стеван Ловчевић (1854–1930), писац уџбеника историје за средње школе (29);
23. Лука Лазаревић (1856–1936), посланик, министар просвете, аутор Поменика (29–30);
24. Живко Ивановић Касидолац (1857–1909), управник града Београда, ађутант краља Александра I Обреновића (30);
25. Јован С. Јовановић Јошка (1857–1917) , оснивач и уредник листа „Грађанин”, посланик (31);
26. Никола Ђорић (1859–1913), писац историјских драма, приповедач, лекар (32);
27. Димитрије Путниковић (1859–1910), оснивач Педагошког музеја у Београду (33);
28. Ђока П. Јовановић (1860–1902), лични лекар краља Александра Обреновића, зоолог (34);
29. Димитрије Ђорђевић (1861–1941), најбољи телеграфиста свога времена, сарадник Политике (35);
30. Ђорђе Јовановић (1861–1953), уметник светског реномеа и најплоднији српски вајар (36);
31. Јован Несторовић (1862–1930), професор, публициста, писац и преводилац (37);
32. Петар А. Илић (1863–1941), покренуо и уређивао часопис „Рударски гласник” (38);
33. Ђорђе Петковић (1863–1913), доктор математичких наука (39);
34. Милош Динић (1864–1921), геолог, директор Српске гимназије у Цариграду (40);
35. Ђорђе Несторовић (1864–1935), бан Моравске бановине, председник Београдске општине (41);
36. Љубомир Јовановић (1865–1928), историчар, ћлан Српске краљевске академије, политичар (41–42);
37. Милан Ј. Димитријевић (1866–1916), носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (42);
38. Јанко Лукић (1866–1942), класични филолог, доктор наука, професор Велике школе (43);
39. Милан Шевић (1866–1933), професор Београдског универзитета, педагошки писац (44);
40. Живко Милосављевић (1868–1900), стручњак за Римско право, професор на Великој школи (45);
41. Никола Несторовић (1868–1957), професор Београдског универзитета, архитекта (45–46);
42. Сава Томић (1868–1923), професор и дипломата (46);
43. Јордан Хаџи Видојковић (1869–1935), учитељ веронауке, издавач листа „Духовна зрнца” (47);
44. Владимир Јовановић (1870–1934), судско-бригадни генерал (48);
45. Милош Милошевић (1870–1940), педагог, аутор књиге „Општа културна педагогика” (48);
46. Јован Кангрга (1871–1936), писац уџбеника за немачки језик (49);
47. Живојин Аранђеловић (1872–1937), окружни начелник, народни посланик (49);
48. Рудолф Бикловић (1872–1924), директор Смедеревске гимназије (50);
49. Живојин Ђорђевић (1872–1957), стручњак за паразитске и патогене протезе, академик, Витез Карађорђеве звезде са мачевима (51);
50. Миливоје Стојановић (1872–19014), командант Гвозденог пука, витез Карађорђеве звезде (52);
51. Петар Стокић (1872–1933), син сиромашног обућара, штићеник Стојана Новаковића (53);
52. Љубомир Дабић (1874–1930), бригадни генерал, тужилац у Солунском процесу (1917) (54);
53. Љубомир Јовановић (1874–1928), географ, Цвијићев студент, писац тротомог дела „Млава” (55);
54. Маринко Станојевић (1874–1949), писац Историјске скице„Гимназија у Пожаревцу од заснивања њеног до данас”, школски извештај (56);
55. Миливоје С. Добросављевић (1875–1950), давно заборављени филозоф науке (56–57);
56. Васа Лазаревић (1875–?), уредник часописа „Полиција” (58);
57. Лепосава Максимовић Петковић (1875–19241), преводилац, активна у реду Црвеног крста Краљевине Југославије (59);
58. Жозеф Фонтани (1875–1939), предавач и ректор Филозофског факултета у Скопљу (60);
59. Стеван Шапинац (?–?), учесник Мајског преврата (1903) (60–61);
60. Милосав Дамњановић (1876–1932), носилац три Ордена Карађорђеве звезде са мачевима (61);
61. Драгутин Дулић (1876–1917), један од оснивача Тајне организације „Црна рука” (62);
62. Ђорђе Ст. Јовановић (1876–1917), један од оснивача Природњачког музеја у Београду (63);
63. Драгиша Лазаревић (1876–?), географ, класични филолог, директор средњих школа (64);
64. Стеван Нешић (1876–1943), генерал, носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима (65);
65. Надежда Вељковић (1877–1922), прва социјалисткиња из Пожаревца (65–66);
66. Војислав Илић Млађи (1877–1944), породична и лична трагедија песника (66–67);
67. Драгослав Ј. Поповић (1878–1928), добротвор сиромашних, ратни хирург, генерал (68);
68. Вацлав Ведрал (1879–1952), музички педагог, композитор, хоровођа (69–70);
69. Бранислав Милосављевић (1879–1944), официр и песник (71);
70. Војислав Анђелковић (1880–1979), носилац многих страних и домаћих одликовања (71–72);
71. Јосип Вучетић (1880–1969), Дубровчанин, академски сликар и ликовни педагог (72–73);
72. Василије Мумџић (1880–1941), генерал, носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима (73);
73. Светислац Ђорић (1881–1940), дипломата, доктор правних наука (73);
74. Богољуб Илић (1881–1956), министар, Витез Карађорђеве звезде са мачевима (74);
75. Димитрије Шапинац (1881–1958), бригидни генерал, војни судија (74);
76. Душан Димитријевић (1882–1964), комита, Витез Карађорђеве звезде са мачевима, адвокат (75);
77. Милосав Јелић (1883–1947), официр, комита, песник (76);
78. Владимир Цукавац (1884–1965), носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима (77);
79. Димитрије Станисављевић (1885–?), министар финансија у Влади Народне републике Србије (77–78);
80. Милош Требињац (1886–1939), посланик КПЈ у Уставотворној скупштини Краљевине СХС (78–79);
81. Живојин Цветковић (1886–?), посланик КПЈ у Уставотворној скупштини Краљевине СХС (79);
82. Љубимир Радовановић (1887–1964), један од оснивача Комунистичке партије Југославије (80–81);
83. Живота Милојковић (1888–1947), уредник „Радничких новина”, један од оснивача КПЈ (81);
84. Никола Белосавић (1890–1954), стипендиста Владе Краљвине Србије, лекар (82);
85. Александар Златковић (1890–1956), првак Народног позоришта у Београду (83);
86. Милан Богдановић (1891–1964), управник Народног позоришта у Београду, члан САНУ (84):
87. Александар Вукчевић (1891–?), дипломата (84–85);
88. Димитрије Димитријевић (1891–1961), професор Медицинског факултета у Сарајеву (85);
89. Александар Ђурић (1891–1975), књижевник, ратник, правник, преводилац (86);
90. Војислав Стојановић Рибарац (1891–1919), један од 1300 каплара (87);
91. Георгије Орлов (1893–1971), учесник Октобарске револуције, лектор Филолошког факултета у Београду (88);
92. Миладин Милић (1894–1980), носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима, лекар (89);
93. Радивоје Тадић (1894–1972), бактериолог, професор Медицинског факултета у Београду (89–90);
94. Радомир Вујовић (1895–?), у врху КПЈ и Комитерне, нестао у Стаљиновим чисткама (91–92);
95. Бранислав Брана Гојковић (1895–?), директор Природњачког музеја у Београду (93);
96. Властимир Павловић Царевац (1895–1965), маг виолине, шеф Великог оркестра Радио Београда (94);
97. Властимир Јецић (1895–?), светски виртоуз, свирао је на виолини Амати из 1635. године (95);
98. Илија Петровић (1895–1942), књижевник, борац Пожаревачког партизанског одреда (96);
99. Александар Милићевић (1896–1954), директор VIII Мушке потпуне реалне гимназије у Београду (97);
100. Војислав Вујовић (1897–?), у врху Комунистичког покрета, нестао у Стаљиновим чисткама (98);
101. Миодраг Марковић (1897–1969), допломата (99);
102. Михаило Динић (1899–1970), изузетан познавалац фондова Дубровачког архива, академик (99–100)
103. Душан Недељковић (1899–?), професор Београдског универзитета, члан САНУ, филозоф (100–101);
104. Гргур Вујовић (1901–?), у руководству Коминтерне, нестао у Стаљиновим чисткама (101–102);
105. Војислав Дулић (1900–?), генерал-мајор, лекар (102–103);
106. Миливоје Живановић (1900–1976), бард југословенског и српског глумишта, овенчан Медаљом Станиславског (104);
107. Владислав Миленковић (1900–1991), новинар и писац, председник Удружења новинара Србије (105);
108. Лазар Стојановић (1901–1953), народни херој (106);
109. Боривоје Миладиновић (1903–1977), професор Рударског факултета у Београду (107);
110. Миленко Стојановић (1903–1975), уредника Гласника југословенског професорског друштва (108);
111. Милосав Адамовић (1904–1971), борац, посланик у Народној скупштини РС, лекар (109);
112. Божидар Николић (1904–1958), сликар Босанске Крајине (110);
113. Константин Атанасијевић (1901–1962), позоришни критичар, уредник листа Време, редитељ (111);
114. Миодраг Милосављевић (1905–1980), декан Грађевинског факултета, члан САНУ (112);
115. Миодраг Ал. Пурковић (1907–1976), секретар Српске црквене општине Свети Сава у Лондону, аутор великог броја радова из српске историје средњег века, црквене историје (113);
116. Митар Папић (1908–1988), добитник награде Завнобих, 27. јулске награде БИХ… (114);
117. Марко Анаф (1909–2010), професор Медицинског факултета у Београду (114–115);
118. Мирко Милисављевић (1909–1988), глумац Народног позоришта у Беграду (115);
119. Милена Павловић Барили (1909–1945), „Све је у Миленином животу изузетно, несвакидашње, почетак, трајање и крај” (116–117);
120. Павле Савић (1909–1994), председник САНУ, добитник два Ордена француске Легије части и Медаље Ломоносов… (117–118);
121. Миливоје Станисављевић (1909–?), доцент на Рударско-металурошком факултету у Београду (119);
122. Исидор Барух (1910–1941), народни херој (120);
123. Милорад Марјановић (1910–1991), један од пионира џеза у Србији (121);
124. Слободан Савић (1910–?), пионир Привредног судства у Републици Србији (122);
125. Јелена Ћирковић (1910–1975), сликарка, графичар и ликовни педагог (122);
126. Љубисав Војиновић (1911–1989), браничевски епископ Хризостом (123);
127. Бора Барух (1911–1942), сликар, антифашиста, борац, заточеник Бањичког логора (124);
128. Божидар Трудић (1911–1989), композитор, професор Музичке академије у Сарајеву (125);
129. Живојин Ћулум (1911–1991), један од пионира у области соларне енергије (126);
130. Сава Љубисављевић (1912–1983), успешна борба против туберкулозе – болести сиромашних (127);
131. Богоје Стевић (1912–?), декан Пољопривредног факултета у Београду (128);
132. Константин Степановић (1912–?), новинар Политике, уредник „Политикиног забавника” (129);
133. Боривоје Николајевић (1913–1964), стручњак за саобраћајно, посебно космичко право (129–130);
134. Војислав Бакић (1914–1991), уџбеник „Породично право” доживео је двадесет издања (131);
135. Велимир Вељко Влаховић (1914–1975), учесник Шпанског грађанског рата, народни херој (132);
136. Слободан Гавриловић (1914–1993), сликар, илустратор дечијих књига, уредник „Полетарца” (133);
137. Божидар Димитријевић (1914–1943), народни херој (134);
138. Радомир Лукић (1914–1999), утемељивач нових дисциплина из области правних наука, академик, докторирао на Соброни (135);
139. Властимир Николић (1914–1973), професор Грађевинског факултета, књижевник (136);
140. Константин Стојановић (1914–1983), од циганске черге, у којој је живео као гимназијалац, до доктора правних наука на Сорбони (137);
141. Мирослав Јовановић Мима (1915–1943), народни херој (138);
142. Слободан Нендадовић (1915–?), професор Београдског универзитета, архитектаконзерватор (139);
143. Бранко Станковић (1915–1989), сликар и ликовни педагог (140);
144. Стеван Мезеи (1918–1992), научно дело инспирисано војвођанском равницом, члан Војвођанске академије наука и уметности (141);
145. Дарко Стошић (1918–?), добитник Октобарске награде Београда, експерт УН (ФАО) (141–142);
146. Богољуб Стојановић Тина (1919–2005), министар финансија, амбасадор у Бразилу (142);
147. Радмила Трифуновић Хитра (1919–1943), народни херој (143);
148. Јован Шербановић (1919–1944), народни херој (144);
149. Бранислав Јанковић (1920–1994), најцитиранији научник из области медицинских наука, имунолог светског гласа (145–146);
150. Љубомир Петровић (1920–?), професор Шумарског факултета у Београду, заточеник логора у Норвешкој (147);
151. Сима Симић (1920–1943), народни херој (148);
152. Бранислав Стефановић (1921–1991), професор Медицинског факултета у Београду, хирург (149);
153. Манојло Глушчевић (1922–2003), професор универзитета, члан Одељења за друштвене науке Матице српске (149):
154. Јован Вељковић (1924–?), један од првих југословенских суицидолога (150–151);
155. Бојана Радојковић (1924–2006), директор Музеја примењене уметности у Београду (151–152);
156. Петар Стефановић (1924–1999), иницијатор оснивања Академије медицинских наука (1976) и њен члан (152);
157. Паун Шербановић (1924–1985), дипломата, амбасадор СФРЈ у Шри Ланки, Индонезији… (153);
158. Драгослав Девић (1925–2017), добитник Вукове награде, професор Музичке академије (153–154);
159. Јордан Поп Јорданов (1925–?), председник МАНУ, декан ЕТФ универзитета у Београду (154–155);
160. Бранко Остојић (1925–2001), професор Медицинског факултета, заљубљеник у бокс (155–156);
161. Зоран Глушчевић (1926–2006), књижевни критичар, преводилац и есејиста (157);
162. Мирољуб Лазаревић (1926–2011), директор „Политике” (158);
163. Александар Марковић (1927–1994), аутор више књига о НОР-у у пожаревачком крају (159):
164. Миодраг Милошевић Друговац (1928–1995), професор Филолошког факултета Скопског универзитета (159–160);
165. Александар Обреновић (1928–2005), две награде Стеријиног позорја, први уметнички директор Позорја (160);
166. Миодраг Трифуновић (1928–?), судија Уставног суда, секретар за правосуђе СРС (161);
167. Драгослав Ђађевић (1929–2020), кореограф, одбојкашки репрезентативац, доктор наука (161–162);
168. Томислав Тоша Елезовић (1929–2015), виртоуз на хармоници (162);
169. Радомир Стојановић (1929–?), професор Медицинског факултета у Београду, кардиолог (163);
170. Петар Џаџић (1927–1996), дописни члан САНУ (163–164);
171. Богић Бошковић (1930–1991), члан Народног позоришта у Београду (164);
172. Александар Вељковић (1930–?), директор Института за географију САНУ (165);
173. Боривоје Довниковић (1930–2022), један од аутора Загребачке школе цртаног филма (166);
174. Миливоје Милошевић (1930–2020), Милошевићев филм „Де Јонгови” кандидат за Оскара (1980) (167);
175. Момчило Животић (1931–?), првак драме Народног позоришта у Београду (168);
176. Бранислав Кршљанин Јовановић (1931–2015), ихтолог, професор Ветеринарског факултета у Београду (169);
177. Ђорђе Марјановић (1931–?), вокални солиста забавне музике, композитор (170);
178. Олга Рожђаловска Ацић (1931), интернационални атлетски судија (170–171);
179. Миладин Весић (1932–?), доктор географских наука (171);
180. Милосав Мирковић (1932–2013), управник Југословенског драмског позоришта, есејиста… (172);
181. Милан Ђорђевић (1933–1993), пионир терапије пејсмејкером, државни репрезентативац у одбојци, заљубљеник у фотографију (173);
182. Сава Јовановић (1933–?), заљубљеник у глуму (174);
183. Милан А. Миловић (1933–2015), судија Вишег привредног суда РС, аутор око 300 стручних радова и више монографија из области привредног права (174–175);
184. Градомир Мирковић (1933), редитељ Народног позоришта у Београду (176);
185. Радуле Милошевић (1933), професор Фармацеутског факултета у Београду (177);
186. Александар Ивић (1934–1991), професор Правног факултета у Београду (177);
187. Борислав Милошевић (1934–2013), амбасадор Алжира у Москви (178);
188. Данило Даниловић (1936–2018), државни репрезентативац, олимпијски кандидат, композитор… (178–179);
189. Драгослав Јовановић (1937–2014), министар финансија у Влади СРЈ, потпредседник Владе, амбасадор при Европској унији (179);
190. Слободан Стојановић (1937–2000), књижевник, драматург, професор на ФДУ у Београду (180);
191. Влајко Стојиљковић (1937–2002), министар Унутрашњих послова (180);
192. Гордана Арсић Николић (1939), професор Медицинског факултета у Београду (181);
193. Никола Маленовић (1940), професор Економског факултета у Београду (182);
194. Милисав Миленковић (1939–2021), добитник Вукове награде, друштвено-политички радник, књижевник (182–183);
195. Бранислав Брборић (1940–2005), социолингвистичар српско-хрватског језика (183);
196. Златко Голубовић (1940–1999), певач забавне музике, кантаутор (184);
197. Слободан Милошевић (1941–2006), председник Републике Србије, председник Савезне републике Југославије, хашки притвореник, преминуо у току суђења (184–185);
198. Светлана Орлов (1941), професорка Медицинског факултета у Нишу (186);
199. Славија Сешка Станојловић (1941), новинар загребачког Вјесника, један од оснивача Хелсиншког одбора за људска права у Србији (186–187);
200. Мирослав Арсић (1942), добитник „Великог печата” Графичког колектива (187);
201. Мирјана Марковић (1942–2019), професор социологије на Београдском универзитету, оснивач и председник дирекције Југословенске удружене левице (ЈУЛ), члан Руске академије друштвених наука (188);
202. Мирослав Јеремић (1943–2016), носилац Ордена Витез академске палме за допринос у развоју српско-француске културе и научне сарадње (189);
203. Слободан Мићић (1943–2019), оснивач прве приватне агенције „Контики” (190);
204. Ђурђе Перишић (1943–?), добитник Теслине награде, професор emeritus (190–191);
205. Милутин Благојевић (1944), први добитник награде САНУ из области физике и сродних наука, астрофизичар (192–193);
206. Ђорђе Ћурчин (1945), генерал-потпуковник (194);
207. Слободан Вујасиновић (1946), професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, редовни члан Академије инжењерских наука Србије (195–196);
208. Драган Костић (1947), министар енергетике и рударстзва, доктор правних наука (196);
209. Даница Марковић Јовановић (1948), доценткиња Медицинског факултета, дечији хирург (197);
210. Раденко Брборић (1949–2016), пуковник (198);
211. Момчило Стојаковић (1949–1988), оријентални филолог (198–199);
212. Ненад М. Павловић (1952), доктор неука, инжењер геологије и технологије (199);
213. Драги Ивић (1953), члан Скупштине Матице српске (200);
214. Мирослав Станојловић (1953), професор на Академији за уметност и конзервацију српске православне цркве (201);
215. Новица Милић (1956), професор универзитета, добитник награде „Момчило Милошевић” за књигу „Политичка наратологија, оглед о демократији” (202);
216. Наташа Подунавац Тошић (1956–2001), асистент на Грађевинском факултету у Београду (202);
217. Вукица Ранковић Шрајер (1957), професор на University of Chicago (203):
218. Небојша Радовановић (1958), професор Медицинског факултета у Београду, редовни члан Академије медицинских наука СЛД (204);
219. Снежана Радовић Марић (1956), судија Привредног апелационог суда Републике Србије (205);
220. Миливоје Богосављевић (1959–2022), магистар вајарства, више пута награђивани аутор (206–207);
221. Зоран Ђокић (1959), струшњак за високотехнолошки криминал (207–208);
222. Саша Милићевић (1959), учесник реализације пројекта увођења интернета деведесетих година прошлог века (208–209);
223. Миодраг Митић (1959–2021), носилац националног спортског признања за допринос развоју и афирмацији спорта (210);
224. Весна Субић (1959), судија Врховног касационог суда Републике Србије (211);
225. Јасмина Бошковић Здравковић (1956), допринос очувању биодиверзитета поврћа као националног идентитета Србије, цитирана у преко 300 међународних референци (212);
226. Благоје Митровић (1960), стипендиста аустралијске Владе, philosophy doctor (PhD) (213);
227. Синиша Русовић (1960), начелник интервентне радиологије Института за радиологију ВМА (214–215);
228. Весна Кнежевић Предић (1961), професорка на Факултету политичких наука (215–216);
229. Милан Пешић (1961–2020), онколошки хирург, заљубљеник у борилачке вештине(217);
230. Мирјана Митровић Стефановић (1961), писац награђиваних романа (218);
231. Бојан Кекић (1962), савезни и републички народни посланик (219);
232. Наташа Матовић (1962), професорка Филозофског факултета на групи Педагогија (220–221);
233. Горан Миленковић (1962), први секретар Амбасаде СРЈ у Турској (221);
234. Драгана Ристић Мишић (1962), коаутор монографије „Шеста београдска гимназија” (222);
235. Виолета Б. Јелачић Србуљ (1963), доктор наука, аутор уџбеника из реторике (222–223);
236. Драгана Митровић (1963), саветница Амбасаде државне заједнице Србије и Црне Горе у Пекингу (2001– 2004), професорка ФПН у Београду (223);
237. Невенка Бошковић Враголовић (1964), професор ТМФ у Београду, аутор три збирке песама (224);
238. Марија Радмиловић Рађеновић (1965), гостујући професор на многим светским уневерзитетима, радови цитирани више од 1500 пута (225–226);
239. Владимир Стојиљковић (1965–2004), професор Правног факултета у Београду (226);
240. Марија Шијан Митровић (1965–2019), стручњак за пројектни менаџмент и економску дипломатију, заљубљена у кошарку и блуз (227);
241. Влада Кузмановић (1966), декан (у другом мандату) Грађевинског факултета БУ (228–229);
242. Драган Петковић (1966), изасланик одбране Републике Србије у Републици Грчкој (230–231);
243. Гордана Савић Богосављевић (1966), дипломирани инжењер електротехнике (231);
244. Јасмина Јовановић (1967), професор и продекан за докторске студије Факултета за природне науке Универзитетског колеџа у Лондону (UCL) (232–233);
245. Милена Здравковић (1969), аутор награђиваног кратког филма Metta Via (233–234);
246. Леонтина Вукмановић Пат (1970), композитор, текстописац, интерпретатор (234–235);
247. Ана Кузмановић Тодоровић (1970), доктор наука, ради у Институту за нуклеарне науке Винча (235–236);
248. Александра М. Миловић Павловић (1970), доцент на Медицинском факултету у Београду, члан Борда за деменцију европске организације за мождани удар, члан Менсе (237–238);
249. Игор М. Миљановић (1970), професор Рударско-технолошког факултета, члан Менсе (239);
250. Емилија Шћућуровић Нешовић (1970), редовни професор Универзитета у Крагујевцу (240);
251. Биљана Бранић Латиновић (1971), доктор наука, професор Филолошке гимназије у Београду (240–241);
252. Југослав Илић (1962), ванредни професор и управник Клинике за болести зуба Стоматолошког факултета Универзитета у Београду (241–242);
253. Милан Миливојевић (1971), ванредни професор Универзитета у Београду (242);
254. Марија М. Миловић Божић (1971), ванредни професор Медицинског факултета у Београду, прва жена начелник операционог блока Клинике за очне болест КЦС, члан Удружења књижевника Србије (243–245);
255. Владимир Поучки (1971), доктор електротехничких наука (246);
256. Косра Херман (1972–?), магистар наука и дипломирани инжењер машинства (247);
257. Љубомир Врачар (1973), доцент на Електронском факултету у Нишу (248);
258. Дарко Здравковић (1973), доцент на Медицинском факултету у Београду (249);
259. Јелена Митковић Ћирић (1973), песникиња, копродуцент филма „Седам хиљада душа” (2019) (250);
260. Данијела Стефановић (1974), познати светски египтолог, професор универзитета, стипендиста Фондације „Хумболт” (251);
261. Дарко Албуновић (1975), вршилац дужности главног и одговорног уредника Политике (252);
262. Јелена Николић Крнета (1975), доктор наука, наулни сарадник Института „Винча” (252–253);
263. Јованка Атанацковић (1976), помоћник министра грађевине Републике Србије (254);
264. Иван Ђорђевић (1976), носилац престижне ЕУ стипендије „Ercim Fellow” (255);
265. Ненад Живојиновић (1976), магистарске и докторске студије завршио на Сорбони (256–257);
266. Ана Јовановић (1976), социолог, докторирала на Нормал уноверзитету у Пекингу (257–258);
267. Нина Лакић Илић (1976), генетичар, доктор наука (258–259);
268. Марко Пауновић (1977), доктор наука, економиста у београдској канцеларији ММФ (259);
269. Зорица Стоимировић Лопичић (1977), мастер на Ecole Centrale de Paris , доктор наука (260);
270. Катарина Трајковић (1977), објављени радови цитирани више стотина пута (261);
271. Оливер Тошковић (1977), доцент на одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду (262);
272. Милена Вратоњић (1978), води развој 5G технологије у Qualcomm центру у Силицијумској долини, недавно пласирала чип нове 5G технологије (263–264);
273. Иван Игњатовић (1979), продекан за науку на Грађевинском факултету у Београду (264–265);
274. Јован Чудумировић (1979), доцент на Филолошком факултету у Београду (266);
275. Драган Димитријевић (1980), инжењер ваздухопловства (267);
276. Марија Станојевић Балтић (1980), доктор техничких наука (267);
277. Душан Грујић (1981), доцент на Електротехничком факултету у Београду (268);
278. Милена Марјановић (1981), марински геофизичар, добитник престижне стипендије „Марија С. Кири” (269–270);
279. Јелена Станисављевић (1981), научник на Институту IRB Barceona (270–271);
280. Невена Вратоњић (1981), руководилац тимова задужених за сигурност и приватност свих Google система (271–272);
281. Александар ash Ђуричић (1982), IT стручњак и књижевник (273);
282. Марина Николић (1982), ванредни професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (274–275);
283. Милена Петрујкич Петковић (1982), на институту ZIB у Берлину води међународни тим за оптимизацију енергетских мрежа… (275);
284. Дарко Цвејић (1982–?), доктор електротехничких наука (276–277);
285. Јована Јовановић Клајић (1983), научни координатор на пројекту Хоризонт 2020… (277–278);
286. Милош Марјановић (1983), доцент на Рударско-геолошком факултету у Београду (278–279);
287. Бојан Савић (1983), предавач и истраживач на Кент универзитету у Бриселу… (280–281);
288. Сергеј Томић (1984), истраживач на Институту за примену нуклеарне енергије, објављени радови цитирани преко 270 пута (281–282);
289. Милош Никитовић (1985), оснивач и власник компаније портала „Београд ноћу” (282–283);
290. Марко Петров (1985), стручњак за квантитативне финансије и управљање ризицима (283–284);
291. Милош Миловановић (1986), доцент на Академији за националну безбедност у Београду (284–285);
292. Филип Радуловић (1986), доктор наука вештачке интелигенције (285–286);
293. Марија Ђорђевић (1986), главни сарадник за развој апликативног софтвера у јавном предузећу „Пошта Србије” (286);
294. Маја Животић (1987), асистент на Медицинском факултету у Београду (287);
295. Ђорђе Јанковић (1987), ради на Учитељском факултету у Београду (288);
296. Немања Петрић (1987), капитен Одбојкашке репрезентације Србије (289);
297. Немања Рујевић (1987), новинар, члан редакције листа „Дојче веле” (290);
298. Јелена Сикимић (1987), докторирала на Фармацеутском факултету у Тибингену (291);
299. Јована Милић (1988), научно-истраживачки рад на EPFL униветрзитету у Лозани, америчко Хемијско друштво прогласило је будућим лидером (2019) (292);
300. Марко Мојсиловић (1988), мастер студије завршио на ЕТН факултету у Цириху (293);
301. Бојан Стојадиновић (1988), доктор наука, објављени радови према бази SCOPUS цитирани 139 пута (294);
302. Јелена Арсић (1989), добитница високог признања за говорништво, адвокат (295);
303. Александар Јевремовић (1989), директор Getinge Group за југоисточну Европу, члан Менсе (296);
304. Катарина Милошевић (1989), стручњак на пољима аутоматске анализе фотографије и текстуалних података (297);
305. Александар Пауновић (1989–?), мастер студије завршио на EPFL-u (298);
306. Сузана Станисављевић (1989), научни сарадник Института „Синиша Станковић” (299);
307. Александра Арсић (1990), ради на Математичком институту САНУ, бави се активно криптологијом, члан је Менсе (300);
308. Милица Лилић (1990), доктор наука, хиспаниста, преводилац (300–301);
309. Никола Пековић (1990), одбојкашки репрезентативац Србије (302);
310. Саша Швиковић (1990), докторирао на Универзитету у Кембриџу, научни сарадник MRC Laboratory of Molecular Biology, укључен у наставу на Универзитету у Кембриџу (302–303).

„У овом лексикографском делу обрадили смо биографије безмало 310 најумнијих стваралаца, судбином и делом изабраних који су стекла своја место у времену без обзира на његову релевантност и вечну променљивост” (305) наводи се у Слово у закључку (305–306). Иза закључка наведени су извори и литература и биографије ауторa, као и изводи из рецензија и индекси имена.
Професори и ученици Пожаревачке гимназије морају бити поносни на ово остварење, поготову они који су своје име пронашли у овом лексикону. Град Пожаревац мора бити поносан, јер, изнедрио је 18 академика. Лексикон је обогаћен фотографијама и архивским документима која се по први пут објављују не само у локалној историографији , него уопште. Детаљно је описана успешност успешност свих 310 стваралаца. Циљ је да се о успешнима чита и да будуће генерације међу њима нађу своје узоре и идеале. Циљ је и да овај лексикон добије и друго издање , јер је неопходно да скоро сваки ученик Пожаревачке гимназије има свој примерак; циљ је и наставак овог лексикона. Када је реч о структури ове књиге, можда би други део могао бити другачије структуиран. Можда би било добро да се уведу поглавља и да се структура подели на 3 дела: професори Пожаревачке гимназије, ученици Пожаревачке гимназије, и професори и ученици Пожаревачке гимназије – ово би довело до прегледности. Свакако, ово не умањује значај овог подухвата, већ напротив, ауторима треба одати признање због великог уложеног напора и труда који је значајан за све појединце ове књиге, за школу, за град Пожаревац. Уједно, ово је и позив ауторима да наставе са оваквим и сличним значајним монографијама, лексиконима и књигама.